Епископ Сава Сарачевић - збораш, србски родољуб и руски православни владика

На данашњи дан (празник Светог Антонија Великог), 1973. године, упокојио се у Господу епископ Руске Православне заграничне Цркве -  Сава (световно име Јован) Сарачевић. Овај Србин, истакнути правник и богослов, био је предратни судија (у Чачку и Гњилану) и био је припадник Љотићевог Збора и Богомољачког покрета Светог владике Николаја. Налазио се у колима заједно са Димитријем Љотићем у часу његове погибије у саобраћајној несрећи у Словенији 1945. године.

Владика Сава, рођен је 22. фебруара 1902. године у селу Љутовница (Моравички округ). Као одличан ученик, завршио је средњу школу у Чачку и Крагујевцу, а потом и Правни факултет у Београду.

Пошто се истицао талентом и способношћу међу својим колегама правницима, постављен је врло рано за судију. Судијску функцију обављао је у градовима; Чачку и Гњилану да би касније прешао у Београд. Успех световног карактера у његовој каријери није могао да задовољи и његову душу, па је у интервалима између својих судијских обавеза и дужности, ванредно завршио и Богословски факултет у Београду.

Након Другог светског рата, који је махом провео у заробљеништву, као образовани хришћанин, збораш и бескомпромисни антикомуниста, будући владика је одлучио да емигрира, и као емигрант стигао у Буенос Аирес почетком 1948. године. Убрзо по доласку у Јужну Америку, он је одлучио да се придружи епископу Руске заграничне цркве Леонтију (Филипповичу) у Парагвају, и остао је у манастиру који је тамо касније основан.

Владика Леонтије га је замонашио, а исте године на Благовести, рукоположио га је у чин јерођакона. Из Парагваја, као јерођакон, вратио се у Буенос Аирес, где га је архиепископ Пантелејмон (Рудик) рукоположио у свештеномонашки чин, на Успење Превете Богородице, 15. августа 1949. године. Постављен је за пароха при катедрали Светог Васкрсења у Буенос Аиресу, где је служио нешто више од шест година.

У децембру 1956. епископ аргенитински Атанасије (Мартос), тражио је да јеромонах Сава води бригу о стаду Цркве у месту Темперлеј, где је служио до његовог одласка у Њујорк, августа 1958. године.

Одлуком Светог Архијерејског Синода, овај пастир добри као достојан кандидат хиротонисан је за епископа Едмонтонског у Њујорку 15. септембра 1958. године. Постављен је за викарног епископа Епархије канадске под архиепископом монтреалаким Виталијем (Јустиновим).

Владика Сава се посебно старао за ширење и јачање истине о светости његовог пријатеља и саподвижника - Јована, епископа шангајског и санфранцисканског. Имао је част да буде део плејаде изврсних духовника и светитеља Руске Православне заграничне Цркве коју су уз поменутог Светог Јована Шангајског, чинили и владика Филарет Воснесенски, владика Аверкије Џорданвилски, Серафим Платински итд. Уопште, ова помесна црква (РПЦЗ) чију стогодишњицу од оснивања (које се збило у Сремским Карловцима) обележавамо управо ове године, представљала је право духовно светило ХХ столећа. Наиме, не само да је из њеног окриља проистекао низ духовних горостаса, почев од митрополита Антонија Храповицког, већ ваља истаћи и да је из ове руске јурисдикције, непоколебљиво сведочен православни став о пошастима новог доба попут масонерије, екуменизма, комунизма, капитализма, као модерних видова јудејског антихришћанског недела.

Духовни пут, односно духовни плод владике Саве, један је од многих показатеља чињенице да су политичар са крстом - Димитрије Љотић и његов Збор били расадници како хришћанске мисли о друштву, тако и самог хришћанског духа.

Србска Акција/Зборашка мисао