„Пре него што приступимо организовању Вашег покрета, а чије смо неактивне присталице и до сада били, очекујемо од Вашег покрета да поведе одлучнију борбу против овог несретног стања у земљи и да се отворено изјасни за фашизам”.
Ове речи нас покрећу да још једном кажемо своју мисао по овој ствари.
Једни нас нападају као фашисте, други траже од нас да се изјаснимо да смо фашисти. Заиста чудна ствар. Ми смо увек отворено говорили. Наша мисао није никад могла бити неискрена. И баш зато нисмо фашисти и не можемо то бити. Шта мислите да ли би Хитлер признао да је фашиста? Насмејао би се грохотом. И то не из сујете да води свој лични покрет, већ зато што немачком народу не одговара фашизам. Фашизам је поникао у Италији, на другом тлу под другим небом, међу другим народом. И не само да Хитлер тако мисли, већ и сам Мусолини не сматра да се фашизам може извозити из Италије. Дегрел се брани да није ни фашиста, ни хитлеровац. И говори искрено тај младић. Не лаже. Не може да буде ни једно ни друго. Како ви хоћете да један покрет, покрет поникао на нашем тлу, под нашим небом, међу нашим народом, један покрет који доноси одговор наше народне душе на горућа питања садашњице, да тај покрет буде фашистички или хитлеровски.
Народи нису једнаки. Као ни људи. Но што је добро за Италијане или Немце није добро за нас. То не значи да с овим покретима немамо много заједничких црта. И ми, као и они, поникли смо из идеалистичког погледа на свет, а не из материјалистичког.
И ми, као и они, због тога смо противници индивидуализма, који узима јединку за полазну тачку у друштву. И ми, као и они, налазимо да су материјалистички и индивидуалистички став довели до демократије и капитализма. И ми, као и они сматрамо да органско гледање на свет и друштво мора да спречи одржавање капиталистичког и демократског поретка, јер овај фатално води у комунизам. И ми, као и они, сматрамо да се то мора извршити револуцијом, јер „нормални развој ситуације” води у комунизам. И ми, као и они, сматрао да је комунизам један експерименат, при коме се поништавају основне људске вредности, и против кога се напослетку живот мора да побуни и да га збрише. И ми, као и они, верујемо да су ред, правда и благостање могући, да омогућују опет са своје стране формирање јаких народних јединица, а да су ове у стању да зајемче слободу појединаца. И ми, као и они, сматрао да ће све то бити могуће путем консултовања народа, не безобличних народних маса, не кроз политичке партије, већ кроз народне друштвено-економске категорије. Дотле смо потпуно једно. Одатле полазе знатне и дубоке разлике.
Ми смо убеђени да све расе имају неку мисију у свету. Па иако смо убеђени да наша словенска раса има своје огромне вредности, ми не сматрамо да је она једина израз божанског, да она представља „избрани народ”, у смислу искључивом. Свака раса је изабрана за понеки велики задатак. Ми, дакле, не можемо узети своју расу за божанство. Ми исто тако ни државу не можемо сматрати нечим апсолутним, ни њој карактер божански не можемо признати, иако је желимо и чврстом и јаком.
Ми сматрамо да истински служимо баш својој раси и својој држави кад им дамо њихову праву вредност, а не вредност уображену, коју немају нити могу имати. Ето зато углавном, нити смо фашисти, нити то можемо бити.
Али то не значи да зато не видимо шта су они у својој земљи великог и лепог урадили баш у данашње време, - кад се тако зване демократске земље распадају у расулу. Не значи да не видимо да су они, укидајући право штрајка, као и право локаута, дали далеко боље услове за живот својим радницима, него што их имају демократије, на чијем челу стоје г. Блум, Вандервелд... који су целу своју каријеру засновали на социјалистичким паролама, не говорећи о Совјетији у којој је радник гладан, жедан, го и бос, те ради под тако бедним условима за живот, какви се у капиталистичким земљама не могу ни замислити.
Не значи да не видимо како су баш те земље - чувари културе духа, бедеми пред навалом бољшевизма. Сигурно да свет од бољшевизма неће бити у стању да сачувају такозване демократске земље, пошто идеолошки почивају на истим темељима материјалистичко - индивидуалистичким на којима је изграђен сатански план комунизма.
Ето то је наш одговор и онима који нас с погрдом називају фашистима, а и онима који би желели да то будемо.
Димитрије В. Љотић
„Отаџбина” број 138, 5. новембар 1936. год.
(За обраду и колоризовање слике из прилога, захваљујемо другу - администратору Јутјуб канала „Владимир Љотић”)
No comments:
Post a Comment