Мач Збора

 

Jeдном приликом, проповедајући своју узвишену науку, Христос је узвикнуо: „Не мислите да сам дошао, да донесем мир на земљу, нијесам дошао да донесем мир него мач. Јер сам дошао да раставим човека од оца његова и кћер од матере њезине и снаху од свекрве њезине”. (Мат. 10,34 и 35).

Пред овим речима често човек збуњен стане не схватајући смисла његовог.

Шта то значи: да Христос не доноси мир на земљу него мач?

Шта пак мач значи, шта он символизује?

И заиста миру није имало места у онаквом стању, у каквом је било човечанско друштво, него мач. А мач означава рат, јер се он и ставља насупрот миру. Рат свему што не ваља, макар и најрођенијим; отсецање и крвне везе ако она смета спасењу душе, остварењу царства Божијег.

Христос дакле не трпи мир у злу, неће такав мир, већ му објављује немилосрдан рат. Мач Христов је самртни судар између његових и нехришћанских начела, како каже један тумач. Јер у ствари, човечанско друштво пре доласка Христовог налазило је се у страшно жалосном стању распадања у разним пороцима, у злу. И шта би спасло то друштво: мир у коме би царовало зло, или рат у коме би тријумфовала победа добра, врлине? Свакако ово последње.

Господ Христос није противник сваком миру, већ само миру у злу. Напротив он је поборник мира у добру, јер он на другом месту каже својим апостолима: „Мир вам остављам, мир свој дајем вам; не дајем вам га као што свијет даје, да се не плаши срце ваше и да се не боји” (Јов. 14, 27).

Тако и Југословенски народни покрет Збор угледајући се на највећег Учитеља човечанства објавио је и објављује: Нисам дошао да донесем мир југословенском народу него мач. И да се не би ово брзо заборавило и да би окренуо пажњу на сву озбиљност ове поруке, Збор је у свој амблем видно укључио - мач. То је мач Збора. Потреба за мачем родила је Збор. Отуда може се рећи: Мач је Збор и Збор је мач.

И Збор неће сваки мир, неће мир у злу. Него таквом миру доноси мач, објављује му рат.

И наше друштво кад погледамо у духовном, политичком, социјалном и економском погледу, видимо га да се толико искварило и укварило да прети опасност од распадања. И мач Збора у таквом друштву појављује се као природна и органска потреба, као друштвени хируршки нож без кога се не може.

Многи се плаше овога знака, многима боде очи. Ако се плаше и за невољу им је. Јер мач „Збора” мора ударити по многима. А мач је мач, озбиљна ствар са којом се није шалити.

Први потез мача Збора мора одсећи комунисте од народног тела и онемогућити их тако, да трују, кваре, заводе и обмањују народ, па да од њега најпосле направе кланицу, а од преостатка ропска оруђа за експериментисање немогуће туђинске утопистичке теорије марксизма.

Па мора он да удари по корупцији и корупционашима великим и малим. Јер тога је се толико намножило код нас као неке нечастиве гамади, да прети упропашћењу државе и народа. И са овим злом тешко се може изаћи на крај без снажног и немилосрдног замаха мача. И тај потез мора засећи докле треба, до у заклоне неких правних форми и прописа где се неки скривају, а камо ће тада многи појурити да се склоне.

Надаље ће неминовно морати овај мач да подреже крупни капитал и да му истеше и омеђи оквире у којима се једино може кретати, да би му тако онемогућио свако вршљање, тиранију и исисавање над незаштићеним народним масама као до сада.

Мач ће овај исто тако расећи партизанске мреже изаткане од лажи, превара, обмана, сила и власти, у које су бездушни и бескарактерни партизани ловили народ и поступали са њим као са стварима за продају. И тада када буду посечене све те партијске мреже, народ ће се осећати стварно слободним у својим сталежима, и кроз њих узети своју судбину у своје руке. Парламенат ће бити стварно његов, закони његови, држава његова.

Тако заслугом овог оштрог мача Збора професионални политичари, који су од политике створили занимање, биће одсечени од народног тела и онемогућени да народ више заводе, заваравају, израбљују и владају њиме, јер ће тада народ сам собом управљати кроз сталеже.

Мач Збора удариће силно и по неправди, јер ова земља и од неправде силно пати. Она се наноси многим и многим, а слабим, неписменим, незаштићеним и сиромашним највише. Због тога неправда се мора немилосрдно уништити, да би правда могла да засија у свом сјају своме.

Закачиће овај мач и непоштење и непоштене, неред и нерад, туђинске рђаве обичаје и наопаку туђинску духовну структуру друштва материјалистичког смера, као и свако зло, што све упропашћује народ и чини га да буде гори него што је. 

И тако кад мач Збора буде извршио своју улогу, чишћење, онда може бити речи о миру у добру из ког ће као природна и нужна последица резултирати: правда, ред, благостање. А дотле не заборавите: Збор је дошао да донесе мач; а мач је - Збор и Збор је - мач, а мач је озбиљна ствар.

Димитрије В. Љотић

(„Наш пут” број 36, 19. новембар 1939.)