Браћо Црногорци!

Глас Црногорца - познати стари лист са Цетиња, излазио је и током Другог светског рата и то као гласило Краљевине Црне Горе (1941-1943). Током 1942. и 1943. године у овом листу у коме су тада заједнички суделовали црногорски четници и тзв. зеленаши (који су такође били србски националисти) било је прегршт идеолошких чланака који су саобразни зборашкој идеји.

Позната је и веза див-јунака Павла Ђуришића са Димитријем Љотићем, која се огледа и у каснијем уврштавању Павлових четника у СДК (ЦДК).

Овом приликом објављујемо један кратак, али веома занимљив чланак из Гласа Црногорца, под горњим насловом.

Зборашка мисао/Србска Акција

_______________________________

Слога која је прошле године добила свој најјачи израз у борби за одбрану народне слободе, постала је данас, више но икада, главни императив наших  гигантских прегнућа. За ову годину дана, откако смо се ухватили у коштац с најкрволочнијим непријатељем човјечанства, дали смо много жртава, пролили много крви, доживјели небројене патње и болове. Све то савладали смо силно и мушки, онако како је то својствено једном херојском народу и творцу најљепших подвига. Преко тих жртава створили смо ред и спокојство у народу. Вратили смо вјеру у сопствено поуздање. Подмладили смо љубав према оним врлинама којима се одвајкада наш народ одликовао. Пробудили смо осјећање према нацији, према традицији, према слободи као крајњем идеалу свих нас.

Све то резултат је слоге, јединственог схватања, истих тежњи. Са тим особинама и наши стари једино су могли да оружјем створе ону класичну историју која их је уздигла изнад осталих народа.

БРАЋО ЦРНОГОРЦИ!

У току су догађаји који нам наговјештавају тешку и крваву борбу. Опет су дошле у питање наше националне светиње. Опет је угрожена слобода народа. Под ожиљцима рана које смо јој прошле године задали, комунистичка авет пружила је своју крваву руку и сада на понос Црне Горе. Жељна освете, незасићена ужасима и жртвама, она хоће да се преко наших дивних села докопа власти и новог, још крвавијег пира.

Сав народ мора поново устати да брани своју част и националне идеале. Хиљаде бораца налазе се под оружјем. Одбачена су сва лична мимоилажења и размирице. Нестало је више политичког обиљежја и амбиција. Слога, одлучност и до крајњих граница ријешеност на искључиву и бескомпромисну борбу - то је главни и једини синоним који данас уједињује овај дио племените Црне Горе. Наша је жеља да се свуда, гдје се дух Његошеве религије оздравио, манифестују иста осјећања, да се покрену исте живе силе, како бисмо нашом слогом заштитили своју слободу и преотели је онамо гдје она још робује комунистичком крволоку. Одбацимо политику. Презримо лични интерес. Не водимо рачуна ко се налази под командом ђенерала Ђукановића, Крста Поповића, Баја Станишића и других. Ову гигантску борбу не воде појединци, него Срби, против којих је устала најамничка војска Моше и Тита. Сви ми мислимо српски. Сви осјећамо српски. Свима нама је један исти идеал: СЛОБОДА и СРПСТВО.

Општи интерес народа захтијева да се у овом судбоносном часу надахнемо духом слоге. Ако то постигнемо, нико нам раван неће бити, а историја ће забиљежити да је и наша генерација кроз патње и смрт дошла у слободу и васкрсење.

„Глас Црногорца” (Цетиње, 5. мај 1943.)