Збораши и Динарска четничка дивизија

Постоји својеврсно предање да је војвода Момчило Ђујић у доратном периоду припадао покрету Збор. За то (још увек) нема доказа, али је несумњиво да је легендарни војвода - тада свештеник са Динаре - симпатисао овај национално-хришћански покрет, што ће и даљи развој догађаја потврдити. Познато је да је покрет Збор поред Подунавског округа – где је живео и сам Димитрије Љотић – велику популарност имао у Далмацији. С обзиром да су и пре рата постојали отворени сукоби југословенских националиста – у првом реду, збораша – са антидржавним елементима (усташама, комунистима и македонствујушћима), отуда је стварање злочиначке тзв. НДХ постало несигурно тло не само за Србе, већ и за Хрвате који су припадали овом покрету. Стога ће један део далматинских збораша прећи у ужу Србију и ставити се на располагање Љотићу и Недићу, док ће други део приступити Динарској четничкој дивизији и постаће веома блиски Ђујићу. Конкретна сарадња између Љотића и Ђујића, односно Србског добровољачког корпуса (СДК) и Динарске четничке дивизије (ДЧД) десиће се крајем рата у Словенији, када ће националне трупе покушати да оформе шири фронт (наравно, без усташа) за борбу против комунизма. Овај подухват није имао подршку западних „Савезника“ и врло брзо је пропао, тако да су се припадници – они који су преживели најезду комуниста и „ослобођење“ Југославије – ових антикомунистичких јединица поново нашли заједно у избегличким логорима широм Италије и, касније, Немачке. Отуда ће се временом раштркати широм света, углавном на Запад. Да су се припадници СДК и ДЧД и у емиграцији држали заједно (иако су имали засебне организације), говори и црквени раскол, када су, од целе националне емиграције, малтене једино збораши и ђујићевци одбили да подрже расколничку струју окупљену око Дионисија. Познато је и да је Бора Драгашевић, иначе ветеран СДК, водио у Канади Србску народну одбрану – коју су, између осталих, чинили и некадашњи збораши – а која је била братска организација са Ђујићевим Покретом српских четника. Све ово упућује на заједништво и дружбу збораша и ђујићеваца – искрених бораца против комунизма и усташлука. Чувени послератни (емигтантски) знамен Динарске четничке дивизије (Орао у лету, крст, змије...), израдио је збораш - прота Драшко Простран

О наведеним чврстим везама између Збора/СДК и ДЧД, сведочи и горња фотографија начињена у Оснабрику, са војводом Ђујићем у друштву збораша. Ту је одслужен парастос палим саборцима. Служио је збораш и ветеран СДК – протојереј-ставрофор Добривоје Ћилерџић (отац данашњег владике Андреја). Са његове десне стране је проф. др Ђоко Слијепчевић – аутор многих научних радова, од чега је најпознатије капитално дело „Историја СПЦ“. Са свештеникове леве стране стоје, редом: в. Ђујић, новинар Ратко Парежанин – оснивач Балканолошког института, а за време рата шеф Васпитног одсека СДК, затим дугогодишњи уредник „Искре“ Ратко Обрадовић – у рату командант јуришног одељења СДК, и напослетку проф. Влајко Влаховић – предратни предавач на Цетињској богословији и један од најистакнутијих збораша из Црне Горе.