Отуда они и неће да знају за националне државе, већ за једну свеопшту федеративну државу, која обухвата цео свет, а којом треба да управља радничка класа.
Они зато поричу националне истине, већ знају само за класне истине.
Тешко оном, међутим, ко истину не види или неће да види! Истина је као сигнал поред пута. Губи ли што сигнал што га онај коме он служи, не гледа и не види? Не губи ништа, већ онај губи који сигнал не признаје, пориче и не види.
Тако и овде. Нације и отаџбине понижаване и порицане од стране комунизма, данас му се тако свете, да је комунизам принуђен да сад узима маску родољубља и отачаствољубља и тако пред свет излази и ма да се у дубини својој своје заблуде интернационализма класног не одриче ни може одрећи.
Јер кад би се комунизам одрекао ове заблуде, онда већ не би био материјалистички комунизам кога познајемо, већ нешто сасвим друго.
Али отуда је комунизам и осуђен на пропаст. Истина нације и отаџбине је устала и војује против комунизма. И комунизму не помаже при том маска коју у последње време намиче на лице. Већ сам факт да комунизам мора маску носити, а не више отворено и слободно исповедати своје заблуде као истине, доказ је за то.
Димитрије В. Љотић
(Одломак из текста ,,Наш национализам", ,,Нови пут" број 31, од 4. септембра 1938. године)
No comments:
Post a Comment