Помен Учитељу

На дан када је у Словенији пре 76 година у саобраћајној несрећи пострадао „политичар са крстом" и учитељ србског хришћанског родољубља - Димитрије Љотић, Србска Акција уприличила је парастос овом православном див-јунаку и „највернијем сину србства" (Св. владика Николај). Помолили смо се Богу за Учитеља, замоловши и њега који стоји високо у Небеској Србији, за молитвено заступништво пред Господом. 

Јер светао лик Учитеља Љотића и његов Завет Богу, отаџбини и роду, јесу упоришта наше идеје и борбе. И знамења наше сутрашње победе!

Слава Учитељу!

Мртав ниси!

Вѣ́чнаѧ памѧть

Србска Акција/Зборашка мисао

„У ланце"

Србска Акција снимила је четири старе зборашке/добровољачке корачнице (плус једну румунску - легионарску), од којих су три сада први пут снимљене, те ће и први пут бити звучно објављене. Прву коју од њих објављујемо, јесте песма „У ланце", са мотивом зборашког хришћанског идеализма при изложености прогону услед сведочења истине и трновитог пута борбе за испуњење Завета Богу, отаџбини и роду, а насупрот духу времена.

Одслушајте! Делите!

Зборашка мисао/Србска Акција

Збораш, добровољац, свештеник и великосхимник

Душан Вавић, србски емигрантски прота, збораш и припадник СДК током рата, последње године свог земног живота, провео је као монах-великосхимник под именом Сава у исихастичком манастиру Светог Антонија у Аризони (САД), код чувеног православног духовника и савременог светитеља - старца Јефрема, ученика Светог Јосифа исихасте. 

Дакле, прота Вавић је још један показатељ чињенице да је идеја Збора инспирисана хришћанским благоверјем, те представља православно-хришћански и светосавски израз у савременој политици. 

На Савином примеру, збораша-добровољца који постаје најпре свештеник а касније и монах, великосхимник и исихаста, могли бисмо извести следећи закључак:

Оно што за хришћански подвижнички опит представља исихазам, то за хришћанску политичку мисао представља идеја Збора.

Зборашка мисао/Србска Акција

Зборашка подршка шпанским националистима у грађанском рату (1936-1939)

Подршку су збораши отворено пружали Франку, а оштро осуђивали комунисте и Народни фронт. 

У јесен 1936. пуковник Маскардо са око 2000 војника, жена и деце бранио је тврђаву Алказар у Толеду. Станислав Краков, новинар, одржао је преко Радио Београда предавање о браниоцима Алказара, који је „Отаџбина" 1. октобра 1936 пренела, дајући назив Јунаци Алказара. За Кракова, али и збораше уопште, то су били хероји, већи и од Сида, шпанског националног јунака. Називајући овај догађај најстрашнијом, али и највеличанственијом трагедијом, Краков истиче, да сви знамо за бројне хероје разних народа, Синђелића, Јованку Орлеанку, Муција Сцеволу, али да су јунаци Алказара веће херојство и мучеништво од свега тога. 

Херојство националиста, који се називају шпански грандови, хероји који стварају епопеје веће од Сида и другим епитетима, снажно се истиче, а њихове акције, а нарочито херојске погибије величају. Чланак Како умиру националисте у Шпанији од 22. октобра 1936. управо пише о томе. Тако се говори о генералу Аранди који је са 100 људи (90 погинуло) одбранио Овиједо. Преносећи дивљење Марсела Дитреја, француског новинара, готово половина чланка посвећена је одбрани Сомосиера. Стотину младих франкиста супротставило се хиљади јуришника републиканске војске. 

(Одломак из текста проф. Бориса Стојковског „Лист Отаџбина о Шпанском грађанском рату")

Извор