Тешко ономе ко борбу између Христа и антихриста у себи не осећа. И код нас се та борба стално води и ја јој се радујем. Та се борба код добровољаца води, као што се води и код сваког ко је достојан да се назове човеком.
Ви се зовете просветари. Ви знате, претпостављам, моје гледиште о просветарима.
Оно је врло просто, ни мало компликовано. Ко је просветар тај мора бити просвећен. Ако је неко непросвећен, како може бити просветар! У Јеванђељу стоји: „Ви сте светлост свету.” И ви морате бити светлост у чети, батаљону, пуку, и на сваком другом месту. Ако је, где треба да буде светлост тама, ја каква треба да је тама?
Према томе, главна ствар за просветара је просвећеност. Овој речи не сме се дати смисао какав је она имала пре рата. Ја јој дајем јеванђелски смисао: „Да просветитсја свјет ваш пред человјеки...” Нажалост, да вам ово говорим на француском или неком другом језику ви би то разумели. Али ја вам говорим на језику предака ваших, кога ви не разумете и зато вам морам ово превести: „Да се засија светлост ваша пред људима, да виде људи добра дела ваша и да прославе Оца вашега на небесима.”
Просветар не треба да носи у себи много знања, али треба да носи светлост, да осветљава ум. И ко ту светлост не носи није просветар. Просветар је онај код кога људи виде његова добра дела и зато славе Господа на небесима.
Просветар не треба да носи у себи много знања, али треба да носи светлост, да осветљава ум. И ко ту светлост не носи није просветар. Просветар је онај код кога људи виде његова добра дела и зато славе Господа на небесима.
Мисија просветне службе је да помогне Христовој гранчици да се развија и да сузбије дивљу подлогу. То значи, просветар треба да уради да Христос победи у његовој јединици, да у његовој јединици влада Христов дух. Да би у томе успео просветар мора да победи најпре леторасте у себи и тек тада ће се испунити речи из Јеванђеља: засијаће дела његова пред људима, а људи ће славити Господа Бога који је на небесима.
No comments:
Post a Comment