Милосав Васиљевић: О слободи човека

 

Можда нема речи са којом се праве веће спекулације него са речи слобода. Слобода је свакако највећи дар, највећа благодет коју живи створ може уживати. Слобода је дата човеку да мисли, одлучује, расматра. Једно је јасно и поводом тога нема дискусије: слобова је можда највеће добро човеково, али шта је слобда – то је спорно, ту су гледишта различита. Ми волимо у животу да се служимо великим појмовима, волимо да расправљамо о стварима које су нам непознате, и не удубљујући се у то што стоји иза њих, ми смо често у огромној заблуди.

Демократија сматра да је слобода ствар воље и треба је само прокламевати, само написати устав и све је готово, ми смо слободни. А знајте, слобода је нешто што се мора извојевати. Колико је бесмислено гледиште да је слобода само ствар прокламовања може се видети по томе што би се ваљда до сада неко нашао ко би је прокламовао, а онда би је остали, када би видели како је то дивно, спровели у свима земљама. Међутим, слобода није ствар воље и прокламовања. Слобода је резултат акције, а не обрнуто. Слобода није основни појам који треба да рашчистимо па да кажемо: „напред”!; она је последица нечег јачег, дубљег. Замислите примитивног човека; он је постојао пре него што је умео да створи ватру и када је први пут видео он је потрчао да је ухвати, опекао се и више није смео да дира ни у шта што сија. Када грми он се сав скупи, јер не зна шта се одиграва у природи. По овоме се види колико је мало први човек био слободан, иако је онда било далеко мање људи на свету. Први људи су могли да иду на хиљаде километара и да им нико не смета, па су ипак били мање слободни. Они су се плашили животиња. Примитивни човек је имао узан круг кретања. Он се плашио ватре, а нама ватра данас служи. Зашто? Тада је човек веома мало знао од истине. Он није знао суштину ствари, а природни закон каже: уколико се мање истине зна утолико је човек мање слободан.

До слободе нас може довести само познавање истине. За познавање истине је потребан објективан дух.

Ко жели слободу нека не прича много о њој, него нека се потруди да сазна истину, јер је она оружіе за постизање слободе, која се не добија прокламовањем ни декретима.

(Одломак из предавања Милосава Васиљевића одржаног у Заводу за принудно васпитавање омладине у Смедеревској Паланци, „Заводски лист” број 3, 15. јуна 1943. године)