Живот српског народа је у ствари непрекидна борба Христа са оним што је нехришћанско. А његова је мисија да помогне хришћанском соку да извојује победу над нехришћанским соком.
Много волим воће, и то не само плод воћа него и воће као биљку. Сам сам посадио велики број воћака. И увек сам мислио каква се борба води у воћки између питомих и дивљих сокова. Сок дрвета је исти као и крв код нас. И дрво има своју душу само та душа није као и код нас, али је ипак нешто што дрво рзликује од мртвог камена. И знате каква се борба води? Тек ако посматрамо интроспективно борбу у нама, тек тада можемо бити свесни борбе између дивљих и питомих сокова у воћки. Таква борба се одиграва у свима нама: борба Христове гранчице и дивље подлоге.
Мислим да је ово довољно јасно и увек се морамо чувати да у нама не буде дух плитког и спољњег - површинског ,,празнословља".
Дакле, најкраће схваћена историја српског народа јесте борба између хришћанског и нехришћанског сока. А смисао историје српског народа је да помогне да Христова гранчица победи нехришћанску подлогу. У том случају неће ни у једном народу бити на његовом дрвету крупног и тако слатког сочног воћа као на дрвету српског народа, ако српски народ успе да уништи дивље леторасте.
Та борба није завршена. Њен завршетак може бити двојак: да победи Христова гранчица или пак да је нестане. Борба ће стално трајати и изгледа да је у данашње време она добила најтрагичнији и најживљи изглед. Она је дошла у апогеју (највишу тачку).
Димитрије В. Љотић
(,,Светло Истине")
No comments:
Post a Comment