То се више ничим не може нити покрити нити порећи: западноевропска демократија – јер само о таквој данас може да се и говори - одиграла је своју улогу и казала је своју последњу реч. И на самом Западу она не представља више један живи покрет. А о „нашој" демократији, која је одувек била само карикатура западноевропске, сувишно је и говорити.
У тим тако судбоносним временима демократија се свугде осећа и држи као странац у некој туђој и неразумљивој средини. Сав њен живот своди се само на прилагођавања ситуацијама које она не може нити да предвиди нити да спречи. Јер, као последња могућност њезиног опстанка, преостала јој је само способност да сваког часа, према потреби мења своју боју и своје лице.
А што је најзанимљивије: њезина властита дела, њезини властити поступци, па чак и они који иду за њеним учвршћавањем и препорађањем, очито указују на неотклонивост њезине коначне ликвидације.
У оним годинама када се чинило да је победа бољшевизма само питање месеци и недеља, демократија је била авангарда бољшевизације. Преко ње је тада бољшевизам дошао до такве снаге и моћи, да сигурно никада више неће моћи нешто слично доживети. Пљувати на све што једном народу може да буде свето, исмејавати његову прошлост и његове традиције, слабити систематски његову отпорну снагу, ширити атмосферу духовне слабости и капитулације: то је била њихова заједничка работа, у којој се није знало ко је демократ а ко бољшевик.
,,Народни фронт" - била је тада парола демократије!
А када је бољшевизам почео да доживљава пораз за поразом пред реакцијом разбуктале националне свести западно-европских народа, и када се ови почели да трезне и ослобађају од илузија стопедесетогодишњег оптимизма, демократија је тада нашла за сходно да се повуче. И, ваљда верујући да ће људи лако заборавити што се дотле дешавало, почела је поново да мења своју боју и своје лице.
„Демократски национализам" то је сада најновија парола демократије!
То је сада најновији артикал демократског запада за извоз, који су оберучке примили и неки наши обезглављени елементи.
А шта треба да значи, након народнофронтовске авантуре, та нова парола? Шта значи код нас данас ,,демократски национализам"?
Национализам и демократија су, пре свега, по свом пореклу две сасвим одвојене културноисторијске појаве.
Сваки национализам извире из сељаштва.
Свака демократија извире из грађанства, трећег сталежа - буржоазије.
На прагу сваке културе, као големи резервоар нових и неистрошених снага, стоји сељаштво, везано за своју груду, својом религијом, са својим обичајима, са својим инстиктивним епско-патријархалним животом. Оно стоји ту као сирови материјал за велико културно стваралаштво, које ће из његових примитивних животних праоблика створити једно ново друштво са високо дотераним животом. И као основа културе, у оним критичним временима када она прелази у цивилизацију, што значи: када се из једног живог организма претвара у мртви механизам, тада на историјску позорницу ступа грађанство. Оно долази кроз бунт против нечег већ постојећег, против старих строгих животних облика, које оно не може нити да поднесе нити да схвати. И тај бунт, та побуна остаје увек његова битна карактерна црта.
Димитрије В. Љотић
(,,Наш пут" број 7, Београд, 9. јуна 1940. године)
No comments:
Post a Comment