Димитрије Љотић: Наша победа

 

Питају нас наши другови, борци Збора, питају нас и они који још увек, из нама сасвим разумљивих разлога, гледају са сумњом и неповерењем у неодољивост и неминовност народног покрета Збор који своје све видније облике добија из дубина душе народне - питају нас како ми замишљамо нашу победу и шта мислимо: кад ће наша мисао у пуној снази тријумфовати, кад ће доћи наша победа, зборашка победа.

Одговорићемо им овде. Одговорићемо им јасно.

Пре свега, и једни и други треба да буду начисто са овим:

Наша победа не значи само смену једне владе, не значи смену једнога режима.

Наша победа не значи никако и ни под којим условима оно што наш народ, нагнан тешким искуством, обично овако каже: „То ти је, брате, само сјаши Курта, да узјаши Мурта” или: „То ти је брате, исто то само мало другачије...”

Наша победа ама баш ништа нема заједничко, па ни слично са свим оним „Курта-Мурта” сменама и „променама”.

Е, па шта онда значи наша победа?

Значи много. Врло много. Она значи промену из темеља, промену из највећих дубина. Промену органску а не механичку, органску а не организациону промену народску, пучку а не партијску. Промену свега оног што је постојало и што постоји кроз године и деценије одвојено од народа, одвојено од народне судбине, народних схватања, народних поимања.

...Хоће овај народ да спере са себе сав онај кал и све оно блато што му набацише у његовим мучним, жилавим, величанственим стремљењима и борбама за чојством, за јунаштвом, за самосвојношћу. Сав „шверц”, сав отров, сву гњилеж, сав мајмунлук, што се убаци у његов свети словенски дом, хоће преко Збора да одбаци од себе наш велики народ...

Дакле, наша победа значи победу народа, победу народа над свим оним што истински народно није.

Ми кажемо просто и једноставно ово: доста је било тога да народ страда. Сад народ хоће и убудуће народ хоће да влада. Ето, то је наша „диктатура” за разлику од владавине оне „демократије” која нама набацује неке „диктаторске” форме и прохтеве...

Наша победа по том значи и ово:

Вратити натраг народу и друштвеној заједници све ово што је народно и све оно што припада друштвеној заједници. Народ хоће да узме своје послове у своје руке. Цело имање и цело богатство народно, Збор хоће да врати у народне руке. Свим средствима народне производње народ хоће да завлада и да он с њима рукује, а не појединци, групе, клике, трустови, картели, шпекуланти, одроди, изроди, а добрим делом и туђинци. У проширеном погледу, Збор тражи такву „диктатуру”, такву планску привреду за разлику од оне коју нам проповеда „либерална демократија” - друмократија народна и отаџбеничка, која заробљује васколики народ и од њега ствара роба и измећара.

У друштвеном погледу, наша победа значи не победу броја него победу човека, чојства и јунаштва, а човек, по нашем схватању, није она најгора животиња која гази и ждере слабију животињу од себе. Човек, по нашем схватању, мора бити друг и сарадник човека, а сви скупа људи у једној народној заједници раде заједнички за свој народ и за своју отаџбину.

У културном погледу, наша победа значи да сваки човек има права на максимум просветљености и културне светлости.

Наша победа не значи долазак нових људи.

Пуна нам је капа и пуна су нам црева тих „нових” људи и тих „нових” смена у људима.

Наша победа значи смену и замену свих институција, смену и промену целокупног система друштвеног. У вези с тиме, наша победа значиће промену духа, промену схватања човека, друштва, народа, државе, отаџбине. И то не само промену код оних који управљају него и код целог друштва и народа.

Много, много одиста тражите. Тако ћете нам сада рећи. Свакако. Ми смо свесни тога. Ради тога ми од почетка говоримо и пишемо да наша борба неће бити ни кратка ни лака. Ништа велико стећи се не може без велике, мучне и дуге борбе. И нико вам ништа крупно неће дати док то не изборите уз велике напоре и жртве...

Ми знамо добро да је наш народ имао у прошлости да извојује и избори и још већу и тежу битку: ослобођење од јарма туђинског. Под тучом челичних куглица (а не гумених) он је истрајао и - победио...

Наша мисао из дана у дан постаје све јаснија и разумљивија народу нашем. Наша је мисао извађена из срца народног, она је његова. Била је само успавана, потиснута, ојађена, очајала. Збор је удар који проналази и открива ту искру, ту мисао народну. Без Збора, прекаљен, свестан, срећан и горд што се сродио са оним што је искрсло и највеће у народу нашем. И ми смо сви задовољни да тако брзо и тако складно развија Збор своја крила. Он расте органски, а како би и могло друкчије да буде кад је цео његов поглед на живот и свет у томе органском.

...У свим срцима синова народних засветлеће она искра. И цео ће се народ пробудити. Тада ће наша победа бити на домаку. А кад то време дође, нашу победу објавиће сасвим другачији знаци но што су биле објављиване досадашње „победе”. Нашу победу неће објавити, путем „велике информативне” штампе, неколико стотина гумених мандатора који вечерас замркну у једној а сутра освану у другој палати могућника. Они су од гуме и томе се није чудити, јер гума скаче и одскаче чим се испусти из руке (уколико се јаче тресне из руке, утолико јаче и поскочи и одскочи на другу страну).

Наши су знаци: непоколебљива вера бораца у народну мисао коју изражују и исповедају, бескрајна љубав наших бораца према народу, њихово несебично осећање своје државе, нераздвојна веза осећање са народном судбином.

А наши су мандатори: стотине и хиљаде бораца који не само верују у своју мисао него и знају да је изразе и примене у свим областима људског стваралаштва.

Кад се Збор окрилати таквим јатом, онда, знајте, примакао се крај свему оном што је дотрајало онда, знајте, да наступа почетак оном што ће да траје кроз сву будућност народа...

...По овим знацима, кад се нашом земљом вргну такве прилике, онда ће свима бити јасно да долази време кад ће друга судија настати...

 

(Одломак из чланка „Наша победа”, „Отаџбина” бр. 93, 22. децембар 1935. године)