Ни фашизам, ни хитлеризам!

              

Фашизам и хитлеризам су добро познати покрети, који су у поратним временима – у Италији и Немачкој – рођени, а које су створили Мусолини и Хитлер.

У својим земљама они су успели да окупе око себе велике масе људи. Сигурно је да су тако својим земљама велике услуге учинили, – и да им и дан данас чине.Па ипак, наш покрет – изузев извесне привидне сличности – нема никакве везе са овим покретима.Привидна сличност долази из истоветног негативног става према либералној демократији и парламентаризму, и позитивног става према замисли сталешког уређења друштва и већег ослонца политиких форми на друштвене стварности.

Као и многи идеолошки покрети, и ми смо увидели да је либерална демократија и парламентаризам празна љуштура, – да је се живот далеко из њих извио, одвојио и развио, а да они, иако треба, по својој намени да њим – животом – управљају, нису у стању ни да га достигну, ни да га уоче.Али такво гледиште немају само фашизам и хитлеризам, већ и бољшевизам и рузвелтизам и многи други покрети, који се иначе међу собом много разликују.

И наше је гледиште: да природна подела рада у друштву, која људе дели на разна занимања, мора да буде – у интересу заштите интереса појединих група, као и у интересу обезбеђења општег интереса заједнице – предмет нарочите пажње од стране државе не само у друштвено-економском, већ политичком погледу.

Али то гледиште није оригинално ни искључиво гледиште фашизма и хитлеризма, већ има и других покрета, који се битно, као и ми, од њих разликују, а који су далеко од појаве фашизма и хитлеризма на тим основама били и остали.

Из свега овога се види да кад би се по оваквој привидној сличности судило, да би човек – на своју рођену штету – у исти ред сврставао потпуно разне покрете.

Насупрот томе стоје дубоке, корените разлике идеолошке природе и позитивно-конструктивног програма.

1) Пре свега, наш покрет је поникао спонтано, на нашим друштвено-политичким невољама.И није поникао у глави једног или другог човека, – или на једном одређеном месту..ећ су људи добре воље, на разним местима, и непознавајући се међу собом, мислећи о невољама и недаћама свога народа, дошли у исто време, на исту мисао : Не може се седети скрштених руку; мора се прво заузети један одлучан став према свим неправдама и тешкоћама на које се наилази; мора се тај став као застава, затим, објавити, – морају се потом под ту заставу купити и остати људи добре воље.И кад снага тако окупљена буде била довољно јака – бројем или самом снагом – пашће тешкоће и неправде саме од себе.

“Колумбија из пучине ниче,Кад одважник науми је наћи“.

Наш покрет је потекао из живих осећање наших тешкоћа и наших неправди; из свести да се то не може трпети, већ да се против тога мора борити; из уверења, да је наш народ довољно здрав и снажан, да имамо довољно синова који ће ту борбу до истребе прихватити.

И да не постоји у свету фашизам и хитлеризам – од којих нас одваја дубока идеолошка разлика – наш покрет би се у нашој земљи морао родити.Најмање је пак могао тако рођен покрет бити присталица готових решења, туђих метода и туђег искуства.

2) И фашизам и хитлеризам почивају на чисто паганским концепцијама старог Рима и старих Германа.Фашизам је деификација – обожење – државе. Хитлеризам је деификација – обожење – расе.А гледати у држави или раси божанство, значи не видети Га тамо где оно само и може бити, значи, стварно, примити једно атеистичко-нехришћанско схватање света.

Ми пак, као Словени и хришћани, на таквом стању не можемо да стојимо.

Над државом и над расом по нашем схватању постоје бескрајно веће вредности. И држава и раса – по нашем схватању – вреде толико колико људе тим већим вредностима приближавају.По супротном схватању: држава или раса су апсолутна мерила у овом релативном свету; над њима нема ни начела, ни суда, ни осуде.Отуда је и могуће да фашизам прогласи за светињу своју – себичност а хитлеризам – тевтонски бес.Разуме се, да из овог дубоког корена избија читав низ схватања, које нас – Словене и хришћане – морају делити од фашизма и хитлеризма.

3) Фашизам и хитлеризам, полазећи из таквог корена, и сматрајући себе за једина и непогрешна оруђа тако обожене државе или расе, сматрају себе апсолутним мерилом у својим државама, искључују све противности, не дозвољавају стварни надзор над своји радом чак ни сопственим присталицама.Ми пак свој рад не сматрамо непогрешним, – па и поред тога, што имамо и чврсту вољу, и дубоку веру, налазимо да он, као сваки јаван рад, управо захтева објективан надзор.

4) Фашизам и хитлеризам имају тежњу да трају. У својој концепцији државе, фашизам и хитлеризам сматрају да држава, и кад буде добила оно уређење које мисли да јој дају, не може без њих. Да је управо интерес државе да се то трајање омогући и продужи, – и да оног дана, кад фашизма и хитлеризма не буде било, да ће држава пасти у оне тешкоће из којих су је извели фашизам и хитлеризам.На супрот томе, наш покрет сматра себе полазним. Он треба да помогне држави народу да се реше извесне тешкоће и ишчезну извесне неправде.Његов је задатак да се оствари такво државно и друштвено уређење, које ће, већ само собом, бити сасвим довољна одбрана државе и народа од данашњих невоља.Зато ни фашизам ни хитлеризам не журе да дају дефинитиван облик својим државама – чак ни да га оцртају.Међутим, ми сасвим јавно, уколико нам је то могуће, јасно изјављујемо, да другог циља осим решења данашњих народних тешкоћа и неправди, и обезбеђења од истих, немамо и не можемо имати.

5) Ми смо против парламентаризма, али нисмо против парламента, – нисмо против пуног стварног учешћа народних представника у законодавству и надзору над радом владе, већ смо, на против, за прави и стварни парламент.И то смо у таквој мери за парламент, да су нам аутентични и заиста искушани парламентарци пребацили, да је у нашем плану скупштина и сувише јака, јер је у њеном делокругу самостална и потпуна, а нарочито веће стварне просечне вредности него што је данас.Досадашњи парламентаризам уопште у свету је систем збрке власти и потпуне неодговорности. На супрот томе, ми стављамо начело: потпуна и стварна власт и исто таква и одговорност.Фашизам и хитлеризам – као што смо то напред показали – ни у својим нацртима не желе да створе такву установу, која ће њихову власт ставити под озбиљно ограничење и озбиљан надзор.

6) Ми смо за признавање сталежа – као велике друштвене стварности – и за њихов стварни утицај на државни живот.Али за разлику од фашизма и хитлеризма, ми их желимо истински снажним и слободним, – под једним условом: да се признају и да делају као делови целине народне, под надзором својих главних организација и државе.Фашизам и хитлеризам због свог гледишта на државу сталешке организације увршћују у своје редове и намећу им своју страначку дисциплину.

* * *

Једном речју, фашизам и хитлеризам сматрају себе апсолутним органима државе, односно расе, и искључују слободу владара, претставништва, сталежа, судства, војске и штампе.На супрот томе, ми стојимо на гледишту, да свака оправдана функција у друштву мора бити потпуна и стварна, са истом таквом одговорношћу.Ето зато ми не можемо личити на фашизам и хитлеризам.

Димитрије Љотић

(Отаџбина, бр. 48, Београд, 3. фебруар 1935, стр. 1-2)