Због чега Срби „неће" идеју Збора?

У новом броју недељника Експрес (од 15.05) објављен је још један у низу глупих чланака о Димитрију Љотићу. Конкретно, у случају овог чланка реч је о нарученој пролаганди против „Савеза за Србију", јер једног од вођа ове коалиције - Бошка Обрадовића, етикетирају као љотићевца, што овај заиста и јесте био некада давно, и због чега се данас вероватно горко каје.

Но, једна од порука овог глупог чланка јесте да је „Срби неће фашизам" и зато ни Љотић није имао већу подршку народа. 

Међутим, нити је Љотић фашиста, нити је обезбоженим и однарођеним Србима тридесетих година ХХ века сметало да подрже окорелог партијаша и котеријаша Милана Стојадиновића који је са својом ЈРЗ покушао да копира фашизам, због чега га је управо Љотић разобличавао. 

Али таблоидни аутори савремених текстова, који и не знају како Љотић изгледа, па објављују поред Љотићевог имена слику Михаила Олћана, затим разни ботовски „аналитичари" и квазиисторичарски шарлатани и морални кепеци, све и да хоће, не могу да разумеју Љотићеву мисао, јер иста не може да се укалупи у плитке назоре и помрачена срца свих тих ситних душа - превараната и псеудоинтелектуалаца - најгорих изданака рајинског менталитета. 

Сви они, баш као и њихов газда Вучић, као и Ђилас, Обрадовић и слични, сви су оријентисани на мењање идеја и ставова зарад политичког или друштвеног напредовања. Сви они олако постављају на страначке  функције  „и Курту и Мурту" ако ови са собом носе врећу новца или „врећу" неких „комбинација". И не може неко ко је по професији „политичар" да буде збораш, јер у перцепцији зборашке идеје  „политичар као професија" је најгори паразитски натрун.

Сви данашњи политикантски демагози, баш као и некада Стојадиновић или Цветковић, сви су опортунисти и интересџије који праве непринципијелне коалиције и(ли) мењају идеологију „како ветар дува". За разлику од свих њих, Љотић је говорио насупрот ветру и нејуначком времену упркос! Зато је имао релативно мало следбеника јер искварен народ више је волео политикантске шарене лаже него јуначки, мученички и светосавски пут.

Лажни државници и антинародни политичари ласкају гресима свог народа, и тако помажу још више одбијање добра од народа. А прави политичари иду насупрот гресима народним, јер они са добром иду, и вичу против греха да би могли унети добро што је од Бога у душе народа. Народ није хтео да прихвати „тврду беседу" Љотићеву зато смо изгубили свој народни пут и упали у крвави вртлог рата и револуције. Или како је још пре ових страдања рекао Љотићев пријатељ - Свети владика Николај: „Говори и пиши Димитрије, говори и пиши, али знај, нема нам спаса. Говори, јер си потребан као сведок пред лицем Божјим."

                   Србска Акција/Зборашка мисао