Saturday, May 2, 2020

Беседа на парастосу Димитрију Љотићу

9.мај 2019. у Храму Светог апостола Луке у Кошутњаку

Христос Васкрсе!

Један угледни свештеник, који је значајан део свога живота провео у емиграцији, приликом нашег разговора о духовном стању међу србском националном емиграцијом у далекој Аустралији, констатовао је да су емигранти Збораши били одличан пример православне духовности, литургијске свести и домаћинског односа према својој Светосавској Цркви, што нажалост, није могао да каже за припаднике покрета Драгољуба Михаиловића.

Зборашка побожност не треба никога да чуди, имајући у виду хришћанску личност и харизму Димитрија Љотића, који је и као министар правде у влади генерала Петра Живковића смирено прислуживао у олтару смедеревског храма, без имало трага министарске или адвокатске сујете.

Уважени национални радник, доктор Ђуро Врга, професор на Мичигенском универзитету, сећајући се својих разговора са светим Владиком Николајем о лику и делу Д. В. Љотића сведочи како је србски Златоуст сматрао Љотића достојнијим од многих да носи епископску панагију. И заиста, евоцирајући успомену на познате Збораше, попут епископа Саве (Сарачевића), проте Алексе Тодоровића, проте Димитрија Најдановића, проте Матеје Матејића или пак познатих Хиландараца: монаха Митрофана, Јустина, Симеона, Агатона и Јована, утврђујемо се у уверењу да нико добронамеран не може да оспори величину Димитрија Љотића и лепе мисли Збора. Та мисао је надахнула хиљаде младих да крену уским светосавским путем и изнедрила многе хероје и мученике.
У нашој близини, на само један километар од нас, у Кошутњаку је пострадао од комунистичких злочинаца дивни свештеник Недељко Стреличић, а у приградском насељу Ресник, дични и неустрашиви свештеник Сибин Станковић. Први је био симпатизер, а други истакнути припадник Љотићевог Збора. И један и други су били истински пастири словеснога стада, исповедници вере током конкордатске кризе, а касније и свештеномученици због своје верности Цркви и Србству.

Ваше данашње присуство браћо и сестре, Ваш младалачки идеализам, полет и одушевљеност - нејуначком времену упркос - сведочи да ниjе мртав Димитриjе Љотић и да сада jош више ради и поседуjе више снаге, како је над његовим одром пророчки загрмео Свети Владика Николај. Бити данас његов следбеник и поштовалац на првом месту подразумева верност својој Светој Цркви, светотајински и врлински живот. Подразумева још и да будете примером снажног богољубља и нежног братољубља. Нека би дао Господ да се Ваша лица увек сијају Његовом благодаћу и зборашким идеализмом.

Да се не бисмо разишли са и најмањим негативним покретом срца ма према коме, важно је да напоменем следеће. Иако су моје личне симпатије апсолутно на страни лика и дела Д. В. Љотића и осталих зборашких великана, те бораца Србског Добровољачког Корпуса, морам истаћи да је и на страни бораца, припадника и симпатизера покрета Драгољуба Михаиловића било честитих људи, добрих домаћина и националних прегалаца. Наша је трагедија што су национални борци током рата били подељени. Нажалост, слога и јединство су дошли прекасно, у Словенији с пролећа 1945. Обзиром на тешке околности у којима се данас као народ налазимо, не смемо потенцирати старе поделе. У писму Старцу Никанору Хиландарцу Свети Владика Николај поручује честитоме игуману да помене у молитвама његове родитеље Драгомира и монахињу Екатарину, као и три србска мученика: Димитрија, Милана и Драгољуба.

Сигуран сам да је овакво расуђивање новог Златоуста јасан путоказ за нас, данашње србске родољубе, када размишљамо о тим трагичним данима новије националне историје.

Слога биће пораз врагу! Христос Васкрсе!

Ђакон Горан Нухановић

Текст преузет са сајта Центра за истраживање православног монархизма: https://www.czipm.org/

No comments:

Post a Comment