Наставак разобличавања лажи Милосава Самарџића

У свом видео-памфлету, који смо у више наврата помињали, квазиисторичар и шарлатан Милосав Самарџић, приказује једну фотографију тврдећи да је на истој приказан „љотићевац" који  „приводи Немцима свештенике на стрељање".

Наравно, и ту је реч о Самарџићевим безочним лажима. 

Вашој пажњи препоручујемо детаљну анализу поменуте фотографије, коју можете погледати овде.

Зборашка мисао/Србска Акција

Димитрије Љотић: Збор ће победити!

У чему је снага Збора? На задовољство наших противника рећи ћемо одмах: Не у броју. Јер ми за бројем никада нисмо ни ишли. Снага Збора је у томе, што он духовним и моралним вредностима даје првенство над материјалним. Како ми, пак, речи мало ценимо, и пошто сматрамо да је дело све, то ми тражимо од наших чланова да свуда и у свакој прилици иступају као нови, препорођени људи, као људи, који свакодневно, животом својим, доказују да је духовно старије од материјалног. 

Знамо, да ће се наши политички противници на ово грохотом насмеја-

ти. рећи ће: „Па Збор није никакав политички покрет, већ нека школа за поправљање људи." Тако је господо надриполитичари! Ви сте људе својим материјалистичким схватањем, својим непризнавањем Бога и његове правде, својом похлепном грамзивошћу, толико искварили, да их ми сад морамо поправљати. Од себичњака који сваки вуче на своју страну морамо начинити људе који су у стању да корисно служе заједници, људе, који су у стању да мисле не само на себе већ и на друге. Ето, зашто ми од наших чланова захтевамо да буду онакви, какви желе да сутра буду сви синови Југославије. Зато у Збору сваки члан врши своје дужности савесно и пожртвовано, и нико се не цени по величини дужности коју обавља... па ма колико иначе значајан човек био. Углед се у Збору стиче не социјалним положајем и богатством, већ преданошћу покрету и карактерном чистотом и чврстином. 

Ма како нам се противници смејали, ми смо свесни да је ово једини прави и исправни пут... На све што се људима говори, они одмахују руком и веле: „Тако говоре, сад, јер још нису били на власти. Кад се ње буду дочепали, биће као и сви што су до сада били!” Ужасно и предубоко неповерење! Како њега пребродити? Како њега савладати? Нема другог начина сем нашег зборашког начина. Морамо све те неверне Томе делом, животом својим уверити, да ми нисмо исто, да ми не можемо бити исто са онима који су пре нас били. У томе што смо схватили сву дубину и вредност ове неистине, у томе лежи она магијска снага, која људе привлачи Збору. Колико већ у Збору има људи, који су тек у њему нашли смисао свога живота. У Збору од негдашњих кукавица постају јунаци, од себичњака људи готови на жртву. Братство и другарство у нашим редовима нису речи, већ стварност. Као у једном организму све се то повезало у нераздељиву целину. „Посеци по једном прсту - боли. Посеци по другом - боли”... Они који су повезани материјалним интересима ти се очас и лако могу раздружити. Прва тешкоћа, прва опасност, па ће се разбећи куд који. Само они који су једном заједничком мишљу повезани, само су ти стварно повезани. На материјалном плану сваки човек представља засебно биће, које има своје интересе, другојачије од интереса осталих. 

Само идејна повезаност може људе натерати да жртвују своје материјалне интересе. Јер нико не жртвује ништа, док не зна зашто жртвује. Жртва је међутим, огромна, велика ствар. Кроз њу човек постаје човек. 

Жртвом мати рађа и подиже децу своју; на жртви почива друштвена и народна заједница; жртвом се брани независност и слобода народна и државна. Жртвом великана кује се срећнија будућност будућих нараштаја. Зато ми у Збору тражимо пожртвованост у сваком погледу. Само готовошћу на жртву доказује се у Збору приврженост покрету и његовој идеологији. Жртвом наших чланова издржавају се наши листови, издају брошуре, путује по народу. 

Ето, у чему је снага Збора! Ту снагу нико и ничим не може срушити. То је снага која зрачи око себе и привлачи. То је снага, коју ће једног дана Збор улити целом народу нашем, и онда ће за њега постати прави, стваралачки живот. Настаће дани полета, дани славе. Зато, ми у Збору нисмо песимисти. Ми верујемо у народ свој и његову будућност... Та наша вера је оно што омладину привлачи нама. Зато је Збор покрет младости, а младост, по божјим и земаљским законима мора наследити старост.

„Отаџбина”, бр. 164, 12. август 1937. год.

(За обраду и колоризовање слике из прилога, захваљујемо другу - администратору Јутјуб канала „Владимир Љотић")

Збораши, богомољци и свештеници

У Азањи на празник Светих Врачева Козме и Дамјана, 1939. године, збио се збор верног народа међу којим је било и виђенијих припадника Богомољачког покрета и Збора. Слику са овог скупа, на којој се налази и Димитрије Љотић, ексклузивно објављујемо овом приликом. 

На слици се налазе следећа лица. Седе с лева: прота Светозар Ескић, прота Васа Бранковић, дворски прота Михаило Поповић, епископ Дионисије, прота Милета Поповић, прота Милутин Симић и свештеник Коста Мајсторовић.

Стоје с лева: ђакон Живан Стефановић, прота Младен С. Милошевић, г-ђа Цица, свештеник Живојин Зарић, НН, Живота Јелић, Зора Тагић, извесни земљорадник из Селевца, свештеник Тихомир Пантић, свештеник Милорад Димитријевић и десно Димитрије Љотић.

Зборашка мисао/Србска Акција

Да ли смо фашисти?

Из једног рударског места, из унутрашњости Србије, пишу нам пријатељи, шаљући претплату за „Отаџбину”, ове ретке: 

„Пре него што приступимо организовању Вашег покрета, а чије смо неактивне присталице и до сада били, очекујемо од Вашег покрета да поведе одлучнију борбу против овог несретног стања у земљи и да се отворено изјасни за фашизам”. 

Ове речи нас покрећу да још једном кажемо своју мисао по овој ствари. 

Једни нас нападају као фашисте, други траже од нас да се изјаснимо да смо фашисти. Заиста чудна ствар. Ми смо увек отворено говорили. Наша мисао није никад могла бити неискрена. И баш зато нисмо фашисти и не можемо то бити. Шта мислите да ли би Хитлер признао да је фашиста? Насмејао би се грохотом. И то не из сујете да води свој лични покрет, већ зато што немачком народу не одговара фашизам. Фашизам је поникао у Италији, на другом тлу под другим небом, међу другим народом. И не само да Хитлер тако мисли, већ и сам Мусолини не сматра да се фашизам може извозити из Италије. Дегрел се брани да није ни фашиста, ни хитлеровац. И говори искрено тај младић. Не лаже. Не може да буде ни једно ни друго. Како ви хоћете да један покрет, покрет поникао на нашем тлу, под нашим небом, међу нашим народом, један покрет који доноси одговор наше народне душе на горућа питања садашњице, да тај покрет буде фашистички или хитлеровски. 

Народи нису једнаки. Као ни људи. Но што је добро за Италијане или Немце није добро за нас. То не значи да с овим покретима немамо много заједничких црта. И ми, као и они, поникли смо из идеалистичког погледа на свет, а не из материјалистичког. 

И ми, као и они, због тога смо противници индивидуализма, који узима јединку за полазну тачку у друштву. И ми, као и они, налазимо да су материјалистички и индивидуалистички став довели до демократије и капитализма. И ми, као и они сматрамо да органско гледање на свет и друштво мора да спречи одржавање капиталистичког и демократског поретка, јер овај фатално води у комунизам. И ми, као и они, сматрамо да се то мора извршити револуцијом, јер „нормални развој ситуације” води у комунизам. И ми, као и они, сматрао да је комунизам један експерименат, при коме се поништавају основне људске вредности, и против кога се напослетку живот мора да побуни и да га збрише. И ми, као и они, верујемо да су ред, правда и благостање могући, да омогућују опет са своје стране формирање јаких народних јединица, а да су ове у стању да зајемче слободу појединаца. И ми, као и они, сматрао да ће све то бити могуће путем консултовања народа, не безобличних народних маса, не кроз политичке партије, већ кроз народне друштвено-економске категорије. Дотле смо потпуно једно. Одатле полазе знатне и дубоке разлике. 

Ми смо убеђени да све расе имају неку мисију у свету. Па иако смо убеђени да наша словенска раса има своје огромне вредности, ми не сматрамо да је она једина израз божанског, да она представља „избрани народ”, у смислу искључивом. Свака раса је изабрана за понеки велики задатак. Ми, дакле, не можемо узети своју расу за божанство. Ми исто тако ни државу не можемо сматрати нечим апсолутним, ни њој карактер божански не можемо признати, иако је желимо и чврстом и јаком. 

Ми сматрамо да истински служимо баш својој раси и својој држави кад им дамо њихову праву вредност, а не вредност уображену, коју немају нити могу имати. Ето зато углавном, нити смо фашисти, нити то можемо бити. 

Али то не значи да зато не видимо шта су они у својој земљи великог и лепог урадили баш у данашње време, - кад се тако зване демократске земље распадају у расулу. Не значи да не видимо да су они, укидајући право штрајка, као и право локаута, дали далеко боље услове за живот својим радницима, него што их имају демократије, на чијем челу стоје г. Блум, Вандервелд... који су целу своју каријеру засновали на социјалистичким паролама, не говорећи о Совјетији у којој је радник гладан, жедан, го и бос, те ради под тако бедним условима за живот, какви се у капиталистичким земљама не могу ни замислити. 

Не значи да не видимо како су баш те земље - чувари културе духа, бедеми пред навалом бољшевизма. Сигурно да свет од бољшевизма неће бити у стању да сачувају такозване демократске земље, пошто идеолошки почивају на истим темељима материјалистичко - индивидуалистичким на којима је изграђен сатански план комунизма. 

Ето то је наш одговор и онима који нас с погрдом називају фашистима, а и онима који би желели да то будемо.

Димитрије В. Љотић

„Отаџбина” број 138, 5. новембар 1936. год.

(За обраду и колоризовање слике из прилога, захваљујемо другу - администратору Јутјуб канала „Владимир Љотић”)

Милосав Васиљевић о идеји, непријатељу и мржњи

Збор не проповеда мржњу ни према коме, па чак ни према непријатељу. Због тога Збор не само да не забрањује својим члановима упознавање са списима и гледиштима противника него ово баш препоручује. Добро упознати непријатеља важније је од познавање пријатеља, јер је непознавање или недовољно познавање противника увек извор сопствене слабости. Ако неодложни интерес заједнице захтева уништење извесних елемената, Збор ће са одлучношћу овом послу да приступи, али без мржње у срцу. 

Збораш ово чини зато, јер зна да мржња заслепљује човека и не допушта му да свестрано посматра и цени догађаје, чиме му се омогућује да види истину. Свака нова мржња у срцу значи затворена врата сопственом истраживању. Збораш носи истину са љубављу у срцу своме, а лаж и притворство не мрзи већ презире и жали људе који се лажима и притворством служе. 

Супротна мисао од ове јесте неговање мржње према противнику и забрањивање својим члановима да се са његовим мишљењима и гледиштима упознају. Ово ствара искључивост међу људима и наводи појединца да осуђује и мрзи мисао коју и не познаје. Овако морају да чине само покрети који не теже за истином и који се за своје чланове боје да ће напустити старо гледиште ако се са новим бољим упознају. Збораш овај страх нема у себи јер зна да права истина издржава сваку критику и сваки напад па ма са које стране они дошли.

Са оваквим својим основним схватањима збораш приступа даљем проучавању најважнијих појава у животу људског друштва.

(Одломак из Зборашког социолошког требника)

Бене берит - лабораторијум јеврејства

Док се на свим странама говори и пише о масонима и масонерији, о њиховим тајним ложама које су изуми савременог јеврејства, дотле се потпуно запоставио и основни извор свог зла који је задесио човечанство. Јер, док се нападају Јевреји у појединим доменима нашег јавног живота, никако се, међутим, не говори о оној тајној институцији која је жила куцавица васцелом и јеврејству и масонству. Наша шира јавност чула је по неки назив ове или оне масонске ложе, али је врло мали број оних, који су чули за врховну и највећу стварну творевину Јевреја: Бене Берит.

Највећа зла која су чинили Јевреји у новијој повесници света везана су за организацију Бене Берит. Ново седиште увек би било у оној земљи, која би се у даним моментима одликовала својим демократско-слободарским начелима која су омогућавала несметан рад разорним елементима. Према законима Бене Берит, све јеврејске организације су се делиле на дистрикте, који, насупрот масонерији, нису имали неко име него број. Тако је јеврејство код нас деловало под именом „Јеврејска организација Бене Берит 77, Дистрикта Краљевине Југославије." Наша јавност није знала за њене намере и циљеве. Није нико знао, да је она била извор свега оног што је служило на штету и пропаст нашем напаћеном народу.

За разлику од масонерије, у јеврејске ложе био је приступ слободан само Јеврејима, јер под лабораториумом рабина правили су се „лекови“ којима је требало уништити хришћанске народе и тиме омогућити остварење плана лукавога Израиљевога рода. Бене Берит је давао тон рада и масонским ложама као и њиховим ортацима: комунизму и демократији. Његова борба против хришћана кретала се у ова три императивна плана: духовно, национално и економски поробити све нејеврејске народе!

Знајући за вредност духа, они су радили на томе, да свакоме народу понаособ лажју и обманом украду њихову духовну самосвојност, њихову културу. Исмејавали су народне традиције, које су за сваки народ светиње, јер се баш у њима огледа величина духа. И када би успели у томе, они би преко филма, позоришта, књижевности, уметности и разних спортова наметали свој дух. Тако је и у нашој држави рађено систематски, те се и десило да смо заборавили на свој дух. И на националном пољу успевали су Јевреји да нас учине робовима Израиља и да од нас створе „космополите“ који ће сваком више користити него својој Отаџбини. То се, углавном, чинило преко масонства и комунизма. Тако су нас Јевреји годинама и годинама национално подјармљивали и приморавали да служимо њима и разним другим ненациоиалним режимима којима су они били кумови.

Јевреји су и економски подјармљивали многе народе, па и наш. Знали су они врло добро да данашње друштво, одгојено индивидуалистичком, материјалистичком философијом, служи новцу. Зато су преко својих измећара златом и новцем држали хришћане и сваког часа им под носом звецкали сребрењацима. А када су још успели да купе штампу и многа издавачка предузећа, синови „изабраног народа“ диктирали су како и шта има да се ради у свим областима народног живота..

Најзад да споменемо улогу Бене Берита и у раду на стварању грађанских ратова и револуција. Један од главних чланова Бене Берит, Јаков Шиф, био је главни финансијер бољшевичке револуције и организатор убиства цара Николаја, што је, у осталом, и он сам признао. Бене Берит сматра да је убиство цара Николаја важно и значајно као револуција и зато се његов лик при сваком ритуалу употребљава. Наиме као што Рицар Кадлу (масонски светац) при ритуалу посвећења у 30 степен врши егзекуцију над манекеном краља Филипа Лепог и папе Климента Петог, који су осудили на смрт Јакова де Молаја, великог мајстора Темплијера, тако и врховни рабин Бенв Берита врши егзекуцију над манекеном цара Николаја II, који за време ритуала у облику петла са својим ликом и царском круном на глави стоји у рабиновој десној руци који, читајући талмуд, тражи смрт за цара.

Ето то се чини у ложама Бене Берит, чији ритуал симболички претставља уништење свих хришћана на свету, у чијој крви очекује крунисање некрунисани краљ Јерусалимски.

Боривоје М. Карапанџић

Извор

(На слици: Боровоје Карапанџић и Никола Љотић)

(За обраду и колоризовање слике из прилога, захваљујемо другу - администратору Јутјуб канала „Владимир Љотић")