Навршила се још једна годишњица пострадања нашег неумрлог учитеља Димитрија Љотића. Учитеља, надахнутог науком Христовом, коју је исповедао и личним примером и речју. Како што је његов пријатељ Свети владика Николај казао о њему, он је био: ,,духован човек, карактеран, поштен, одлучан и религиозан. Он jе био толико богат душом, да jе од ње могао дати и другом, позаjмити осталима увек спреман да даде савета и лепу реч. За њега политика ниjе била акробатика, него етика. Он jе био репрезентатор душе и срца србскога, чари и истине србске. Он jе био идеолог хришћанског национализма."
Суштина Љотићевог духовног поимања политике, односно тежње ка стварању хришћанског односно светосавског израза у савременој политици, несумњиво је одраз његовог хришћанског духа и његовог дубоко хришћанског животног исповедништва. Зато је, нарочито пред крај трагичне ратне епопеје, својим саборцима стално указивао на то да Збор није (само) организација већ (пре свега) организам. Организације и организаторско деловање, јесу неопходни као оруђе, али суштина Збора коју је Љотић имао пред очима, јесте организам као другарска заједница духа и мисли, где је мерило свега - Христос. И ту свако питање напредовања и питање искорењивања погрешака, не може бити питање организацијско, већ питање органско и духовно. Не може се у том погледу учинити ништа без Христа и без наше сталне везе с Њим, а кроз Цркву Његову. Политичко-идеолошко дело и мисао треба да извиру баш и такве везе. Јер управо то је мисао Збора као спој најдубљих сила и вредности традиције и новог пута данашњице. Таква поставка и идеологија, представљају заветни континуитет са борбом наших предака за Божије дело. У том смислу, Љотић није измислио идеју Збора, он ју је само препознао, уболичио и именовао, преточивши њен исконски импулс у савремену политичку идеологију хришћанског (светосавског) национализма, а сви они који је делатно исповедају и заједнички сведоче, јесу саборци који сачињавају организам. При томе, формалне организације попут покрета Збор некада или нашег Покрета данас, јесу оруђа у функцији развитка поменутих организама, као и оруђа ширења поменуте идеје и идеологије. Дакле, и Љотић је под појмом ,,Збор", примарно имао у виду идеју и организам (као другарску заједницу духа и мисли, где је мерило свега - Христос), а секундарно, под наведеним појомом, имао је у виду саму организацију - ЈНП (потом НП) Збор.
При томе, само они збораши који су везани за Христа, јесу део поменутог организма, прожетог међусобном другарском љубављу и једномислијем. Зато је Љотић у свом ,,Писму друговима" пред крај рата, указао на разлику између ,,правих збораша" и ,,збораша који нису збораши". Јер је било и оних који су позвани, а нису правилно или потпуно схватили зборашку мисао чија се христоцентрична есенција уз православност, у потпуности испољила и заокружила баш и вихору рата, када је као спољна опна, отпао од ње ванзаветни југословенски натрун.
Сви горенаведени чиниоци науке Учитеља, верно се огледају и у његовом прокламованом аксиому о томе да је довољно и само 300 доследних збораша огњеног и јеванђелског духа, који ће бити носиоци истинског хришћанско-националистичког препорода. Говорио је: ,,Када буде 300 збораша као три стотине светаца, упаљене Христове буктиње у земљи нашој, онда ће се у њој видети светлост, а тама ће одбећи у царства друга. По светлости тој ће лако бити свима да виде пут, и народ ће поћи и неће лутати. А онда ће бити све друкчије, и у цркви, и у школи, и у држави, и у градовима, и у селима, и у привреди, и у политици, и у породицама. Ових три стотине људи биће толики извор светлости, чистоте, снаге, разума и сваког добра, да ће цела наша земља замирисати небеским мирисом."
Ова мисао несумњиво происходи из јеванђелске поуке призиву да носиоци хришћанског духа буду со земљи и светлост свету (Мт. 5, 13-19). Да буду оно мало соли којом се много хране може осолити.
Стога, ни у тренуцима трагичног овоземаљског пораза србских националних снага 1944-45. године, и надолазеће комунистичке окупације, Љотић није клонуо, напротив. Зрачио је оптимистичким и победничким христоносним духом, знајући да иза тамних облака сија златно Божије сунце које чека сунчане људе сутрашњице. У том духу, мисао Учитеља о превасходству соја над бројем и значају моралне спреме и непоколебљиве вере у победу, посебно је упечатљива у једном од његових последњих чланака под називом ,,Нови рат", где каже: ,,Имао сам прилике да говорим пре десет недеља са младим вођом једне балканске антикомунистичке борбене организације. Задивила ме је његова вера. Рекао ми је: 'Само пет људи ако остане живо у нашој организацији, ми ћемо победити, победиће наша мисао.' Осећала се таква снага иза тих речи, да се уопште није могло сумњати. Ма како изгледало невероватно, било ми је сасвим јасно да заиста пет људи вођени оваквом вером морају победити."
Надахнути оваквом мишљу, и верујући у победу те мисли, и ми настављамо нашу борбу коју водимо делима и словом. Борбу за испуњење Завета, Богу, отаџбини и роду!
Подвиг и борба!
М. Д.
(„Светло Истине”, билтен Зборашке Омладине бр. 2, јуна 2023. године)
