У чему је снага Збора? На задовољство наших противника рећи ћемо одмах: Не у броју. Јер ми за бројем никада нисмо ни ишли. Снага Збора је у томе, што он духовним и моралним вредностима даје првенство над материјалним. Како ми, пак, речи мало ценимо, и пошто сматрамо да је дело све, то ми тражимо од наших чланова да свуда и у свакој прилици иступају као нови, препорођени људи, као људи, који свакодневно, животом својим, доказују да је духовно старије од материјалног.
Знамо, да ће се наши политички противници на ово грохотом насмеја-
ти. рећи ће: „Па Збор није никакав политички покрет, већ нека школа за поправљање људи." Тако је господо надриполитичари! Ви сте људе својим материјалистичким схватањем, својим непризнавањем Бога и његове правде, својом похлепном грамзивошћу, толико искварили, да их ми сад морамо поправљати. Од себичњака који сваки вуче на своју страну морамо начинити људе који су у стању да корисно служе заједници, људе, који су у стању да мисле не само на себе већ и на друге. Ето, зашто ми од наших чланова захтевамо да буду онакви, какви желе да сутра буду сви синови Југославије. Зато у Збору сваки члан врши своје дужности савесно и пожртвовано, и нико се не цени по величини дужности коју обавља... па ма колико иначе значајан човек био. Углед се у Збору стиче не социјалним положајем и богатством, већ преданошћу покрету и карактерном чистотом и чврстином.
Ма како нам се противници смејали, ми смо свесни да је ово једини прави и исправни пут... На све што се људима говори, они одмахују руком и веле: „Тако говоре, сад, јер још нису били на власти. Кад се ње буду дочепали, биће као и сви што су до сада били!” Ужасно и предубоко неповерење! Како њега пребродити? Како њега савладати? Нема другог начина сем нашег зборашког начина. Морамо све те неверне Томе делом, животом својим уверити, да ми нисмо исто, да ми не можемо бити исто са онима који су пре нас били. У томе што смо схватили сву дубину и вредност ове неистине, у томе лежи она магијска снага, која људе привлачи Збору. Колико већ у Збору има људи, који су тек у њему нашли смисао свога живота. У Збору од негдашњих кукавица постају јунаци, од себичњака људи готови на жртву. Братство и другарство у нашим редовима нису речи, већ стварност. Као у једном организму све се то повезало у нераздељиву целину. „Посеци по једном прсту - боли. Посеци по другом - боли”... Они који су повезани материјалним интересима ти се очас и лако могу раздружити. Прва тешкоћа, прва опасност, па ће се разбећи куд који. Само они који су једном заједничком мишљу повезани, само су ти стварно повезани. На материјалном плану сваки човек представља засебно биће, које има своје интересе, другојачије од интереса осталих.
Само идејна повезаност може људе натерати да жртвују своје материјалне интересе. Јер нико не жртвује ништа, док не зна зашто жртвује. Жртва је међутим, огромна, велика ствар. Кроз њу човек постаје човек.
Жртвом мати рађа и подиже децу своју; на жртви почива друштвена и народна заједница; жртвом се брани независност и слобода народна и државна. Жртвом великана кује се срећнија будућност будућих нараштаја. Зато ми у Збору тражимо пожртвованост у сваком погледу. Само готовошћу на жртву доказује се у Збору приврженост покрету и његовој идеологији. Жртвом наших чланова издржавају се наши листови, издају брошуре, путује по народу.
Ето, у чему је снага Збора! Ту снагу нико и ничим не може срушити. То је снага која зрачи око себе и привлачи. То је снага, коју ће једног дана Збор улити целом народу нашем, и онда ће за њега постати прави, стваралачки живот. Настаће дани полета, дани славе. Зато, ми у Збору нисмо песимисти. Ми верујемо у народ свој и његову будућност... Та наша вера је оно што омладину привлачи нама. Зато је Збор покрет младости, а младост, по божјим и земаљским законима мора наследити старост.
„Отаџбина”, бр. 164, 12. август 1937. год.
(За обраду и колоризовање слике из прилога, захваљујемо другу - администратору Јутјуб канала „Владимир Љотић")
