Наиме, почетком 1934. године било је јасно да је покушај краља Александра да ревитализује пољуљану државу доживео неуспех, те да тзв. шестојанураска диктатура неће моћи још дуго да опстане. Жеља за јаком и ауторитативном политиком била је неостварива уз недораслу и паразитско-партијашку политикантску псеудоелиту окупљену како у власти тако и у опозицији. Услед унутрашњег расула, режимска Југословенска народна странка није успевала да осмисли и спроведе било какав ваљан политички и економски програм и њена непопуларност у ширим слојевима друштва, достигла је такав степен да је краљ Александар решио да покуша обнову сарадње са распуштеним опозиционим странкама. Револтиран политиком режимске ЈНС, као и лошим потезима краља, Ратко Парежанин некадашњи члан Младе Босне иницира стварање политичке националистичке и антидемократске групе која ће бити позната под именом Мали Збор.
Припадништво ове групе чинили су у првом реду лични пријатељи Ратка Парежанина, а касније су јој приступили многи његови ранији саборци из распуштене Народне радикалне странке. Мали Збор је у почетку имао карактер затвореног кружока чији су чланови расправљали о актуелним политичко-економским питањима. Током 1933 г. ова организација је проширила своје редове на групе из Босне и Херцеговине и Баната, где је био и легендарни Милорад Мојић. Потом, Мали Збор почетком 1934 г. покреће листове Збор у Београду и Буђење у Петровграду и креће са активизмом. Такође, током 1933 г. Мали Збор успоставља везе са Југословенском Акцијом и словеначким БОЈ-ем. На Ђурђевдан 1933 г. Мали Збор је организовао тајни конгрес на Палама коме су присуствовали и делегати БОЈ-а. Успостављене су и везе са покретом Југословенска Акција а убрзо и са политичком групом Димитрија Љотића која је била окупљена око листа Отаџбина. Наиме, Љотић је почетком 1932 г. основао сопствену политичку групу. Он је оставио изванредан утисак на вођство Малог Збора које је од тада почело да заговара идеју уједињења сродних организација под Љотићевим вођсвом. Током 1934 г. одржано је више неформалних састанака између вођства Малог Збора, бојевника, Југословенске Акције и Љотићеве групе у циљу стварања заједничког политичког програма и уједињења у јединствени политички покрет.
Убиство краља Александра у Марсеју 9. октобра 1934 г. које је препознато као дело антинародних снага, утицало је на убрзавање оваквог уједињења. Наиме, вођство Малог Збора, БОЈ-а, Југословенске акције и групе Димитрија Љотића састало се током исте ноћи у Београду и донело одлуку о стварању јединственог политичког покрета под именом - Југословенски народни покрет Збор. Одлука је спроведена 6. јануара 1935. године, а Збор се одмах ухватио у коштац са пропгандом туђина, изрода и непријатеља који су већ били узурпирали многа народна добра и спроводили процес агресивне атеизације друштва, чему је Збор супротставио органска, хришћанска, домаћинска, социјална и националистичка начела борећи се превасходно за промену владајућег духа у друштву, што је био (и остао) предуслов свих ваљаних политичких и економских промена.
Стога је и зборашки Завет Богу, Отаџбини и Роду, узор и основа нашег данашњег прегнућа, то јест нашег подвига и наше борбе за народни препород.
Србска Акција/Зборашка мисао
No comments:
Post a Comment