Правда држи земљу и градове

Рекли смо у једном чланку, да наш народ у основи има херојско схватање живота. Цела његова историја то потврђује. У разноликим приликама на разне начине он то испољава и очитује.

Али најважније појаве у којима се та херојска душа нашег народа огледа, јесу осећање човечности и осећање правде, која су најдубље укорењена у целом народу нашем и која су га одувек руководила у његовим настојањима. На целом подручју нашег народа кроз векове водила се борба поглавито због те две високе моралне вредности.

Није наш народ тражио више хлеба. Он га је својим рукама и својим трудом стварао. Није он тражио ни више богатства, није се желио ширити на туђој земљи, нити отимати од својих суседа оно што је њихово. Никад кроз целу своју историју није овај народ ратовао, да би друге потчинио. Али увек је устајао, нико га није могао смирити и укротити, стално је водио ратове и борбе, кад су биле у питању човечност и правда. Цео његов живот, основно схватање његова света, састоје се у тежњи, да се у сваком, па и најнезнатнијем поштује личност човека, да му се признају и даду сва права човекова и нарочито да се изврши свака правда, да се нико не може поставити изнад правде, да нико не сме и не може ни над ким вршити неправду.

Димитрије В. Љотић

(Одломак из текста ,,Правда држи земљу и градове", ,,Отаџбина" број 45, 13. јануар 1935.)