90 година бесмртне идеје

 

На Бадњи дан, 6. јануара 1935. године, у Љубљани основан је Југословенски народни покрет Збор.

Својим настанком, Збор је донео потпуно нов дух и нова схватања на ондашњу политичку сцену Краљевине Југославије. Настао је уједињењем више националистичких група и покрета: Југословенске Акције, БОЈ-а, групе Димитрија Љотића окупљене око листа „Отаџбина” и других. Покрет је назван 

„Југословенски народни покрет Збор” (ЈНП Збор), где је „ЗБОР” скраћеница за З – задружну, Б – борбену, О – организацију, Р – рада, која се такође може формулисати и као З – завет, Б – Богу, О – отаџбини, Р – роду, на основу идеологије коју је покрет заступао.

Главни и основни темељ идеологије Збора била је хришћанска вера, те су Љотић и његови збораши настојали да сва питања друштва и политике сагледају са хришћанског становишта. То можемо видети и на основу речи Димитрија Љотића: „Изван Христа нема спасења” и „Изван Христа нема другог пута народу србском”. Збор је својом мишљу и делима увео потпуно нов правац у политички живот Краљевине Југославије – хришћанску политику. Збораши своју веру нису показивали само речима, већ и делима, и због тога су од самог почетка задобијали велику подршку од стране бројних еминентних србских православних свештеника, монаха или теолога (нпр. потоњи протојереј Димитрије Најдановић, био је један од најистакнутијих зборашких првака). Својеврсну подршку, и то врло снажну, Збор је имао од стране Светог владике Николаја и његовог православног Богомољачког покрета (старешинство, као и чланство Збора и православног Богомољачког покрета се у великој мери и поклапало). 

Битан чинилац идеологије Збора у првим годинама од оснивања заузимало је југословенство. Збор је веровао у истинитост братства три „конститутивна” народа Краљевине Југославије – Срба, Хрвата и Словенаца. Веровао је да се до истинског оснажења и препорода сва три народа може доћи само кроз Југославију, као јединство судбине трију народа, који по таквом схватању, морају образовати један чврст итегрални југословенски национализам. Збор је, међутим, током 1940/41. године, постепено одбацивао идеју југословенства, и фактички је постао чисто србски национални покрет, обраћајући се пре свега Србима. Па тако, 1940. године долази до објављивања списа инжењера Милосава Васиљевића под називом „Зборашки социолошки требник” у којем он пише „Збор није политичка странка већ покрет за извођење србског народа на прави духовни пут истине, свестан да ће народ који уме истину да види, лако наћи и свој физички народни пут.”, а 1941. године, објављена је брошура главног секретара Збора, Милорада Мојића под називом „Србски народ у канџама Јевреја”, у којој се исто нигде не помиње југословенски народ и у којој се писац обраћа искључиво србском народу. Такође, током окупације и рата, Збор делује под називом „Народни покрет Збор”.

Битан удео у мисли и идејама Збора имало је и органско схватање заједнице (породице, народа, државе...) које је Збор заступао, а које происходи из хришћанског становишта. Органским схватањем, заједница се третира као организам, чији чланови нису међусобно непријатељи (као што је то случај у марксистичком или капиталистичком схватању заједнице), већ представљају органе у истом телу, који заједнички раде на општем бољитку заједнице. А из општег бољитка заједнице произилази и бољитак свих људи који ту заједницу чине. С тим у вези, Збор је увидео да је породица основна ћелија народног организма, која трпи најјаче ударе разорног духа индивидуализма. Збор је дакле, насупрот индивидуалистичком схватању, поставио органско схватање. 

Идеологија Збора, као права идеологија Трећег пута, има своју националну и социјалну основу, те је Збор тежио стварању задружно-сталешке државе, тежио је народном социјализму у смислу социјализације свих народних добара, и заговарао је учешће народа у власти путем организованих професија (сталежа) као јединих правих народно-представничких тела. 

Збор је такође за расно-биолошку заштиту народа и национализам (родољубље) јер „се без национализма не може ни постојати ни опстати”. 

Битна ставка идеологије Збора је и монархизам, те Збор не може замислити народну државу без краља, као ни дом без домаћина, или васељену без Бога. 

Ова годишњица за нас је значајна јер следимо управо идеологију Збора, тачније њен савремени израз. Стога, један од наших поздравних поклича је: С’ вером у Бога и победу Збора!

(Чланак „88 година бесмртне идеје”, објављен у билтену „Светло Истине” Зборашке Омладине, број 1, 2023. године)