,,У новој држави (Југославији) Хрвати и Словенци нису стекли равноправност; нису добили ни аутономију. Владајући кругови, Срби, ослањајући се на српску војску нису допуштали нарушавање своје хегемоније. Притом је карактеристично да је индустријски неразвијена Србија експлоатисала Хрватску и Словеначку, области са много вишом капиталистичком структуром. Нарочито је био тежак положај хрватског сељака. Југославија је, наставља совјетски часопис, многонародна држава у којој владајући народ, Срби, броје око 6 милиона, нешто више од трећине становништва. Поред Срба земљу насељавају: 5,000.000 Хрвата, 1,500.000 Словенаца, 1,000.000 Македонаца, више од 150.000 Црногораца, око 500.000 Немаца, исто толико Мађара и Арнаута (на Косову Пољу), затим Румуна 300.000, Муслимана-Босанаца 250.000, Турака 70.000, Бугара 40.000 и Словака 30.000.“
Не чуди нас што се совјетски академици нису сетили Југословенских Јевреја, и да за њих нису утврдили да су били експлоатисани од стране Србије.
Али нас запрепашћује да може бити Србина ма где, нарочито у Србији, који може да слуша радио јеврејске Москве кад ,,уз гусле“ кади српству и Србији, који су, као што се овде види, и по мишљењу часописа совјетских академика, сасвим оправдано требали да изгубе државу!
Д.Т.
(Наша борба, септембар 1941.)
No comments:
Post a Comment