Пажњи наших читалаца препоручујемо чланак из листа „Отаџбина’’ – гласила Љотићевог Збора из тридесетих година протеклог века, који овом приликом преносимо и који се бави анализом реформи португалског националистичког државника Антониа де Оливеире Салазара. Овај правник је као вишедеценијски председник владе своје државе уз помоћ покрета младих португалских национал-револуционара „Нова држава”, устројио Португалију као хришћанско, сталешко, ауторитативно и национално-социјално друштво, које је деценијама одолевало спољним и унутрашњим непријатељским ветровима.
Уз разне зборашке идеолошке чланке, на састављање Политичко економског програма савременог србског про-зборашког покрета Србске Акције, утицали су разни значајни списи србски и инострани, међу којима управо и овај зборашки приказ Салазареве доктрине.
*
Сталешко државно уређење у Португалији
Од почетка ХIХ столећа, када је усвојила партијски парламентаризам, па до скоријих дана, Португалија је била поприште честих преврата и револуција. Час су укидане монархије и завођене републике, час се дешавало обратно. Гинули су у бунама њени владари, наследници предстола и председници републике. Од 1911 до 1926 г. извршено је 22 револуције и државних удара, збачено је 8 председника републике и смењено 44 владе.
Парламентарну анархију и морално расуло страначке и котеријашке владавине пресекао је 28. маја 1926 г. генерал Кармона Гомез да Коста. Војничка диктатура Гомесова одлучно је прогонила злоупотребе и кажњавала кривце. Али није имала државног програма. Генерал је 1928 г. узео за министра финансија младог професора права Салазара, који је убрзо нашао средства за велике државне радове, да би смањио незапосленост. Салазар је 29. маја 1930 г. изложио јавности велики програм о сталешком преуређењу државе. Генерал Кармона да Коста сложио се са Салазаровим програмом, те је по њему израђен устав, који је обнародован 19 марта 1933 и усвојен општенародним гласањем. Тако је Португалија постала корпоративна, сталешка држава са јаком владом којој је на челу Салазар.
У извођењу државног преуређења и народног препорода Салазара помаже малобројан али духовно чврст покрет младих националиста, одлучних противника труле партизанске државе. Народна војна сила са поверењем прати рад обновитеља државног угледа и моћи. Салазарова влада убрзо је својим успесима и честитошћу потпуно задобила благонаклоност и потпору целога народа.
Новим португалским уставом настоји се да се држава, народ и појединци ослободе неправичности партизанских управа, да се онемогуће безобзине утакмице и анархија у привреди и да се заведе сталешка планска државна политика. У њему су одређене друштвене обавезе и права човека и сталежа, не само политичка, него и социјална и привредна. Све творачке народне снаге, како појединаца тако и привредних скупина, добиле су право да учествују у управи општенародних послова. Члан 35 устава каже: „Својина, капитал и рад врше друштвене радње у оквиру привредне сарадње и саодговорно”.
Дужност је државе (чл.6): да изграђује морално и духовно јединство народа, да створи правни поредак у земљи, да подстиче привредни рад, да уобличава и усклађује друштвене радљивости, да припомаже да се створи сагласност и слагање разних друштвених подухвата и интереса, потчињавајући појединачне општенародним и да настоји да се поправљају животни услови сиромашних народних слојева.
Дужност је државе (чл.31): да васпоставља равнотежу односа између разних занимања и струка и између капитала и рада, да штити народну привреду против паразита и штеточина друштвених и против свега онога што је опасно по више народне циљеве. Држава је дужна да утиче да се одређују најниже цене производима, правичну надницу рада, да се производња правично прилагођава потрошњи и вишим потребама државе, да се не би повредио општенародни интерес.
Из устава јасно произилази да уставотворац није држави ставио у дужност да стално руководи она сама целокупном народном привредом, већ јој је одредио као главну, дужност да припомогне да народна привреда, кроз своје сопствене органе, сталеже, сама себе дисциплинује, да се оспособи да сама собом управља, помоћу међусобних споразума сталежа и привредних скупина, да би се што целисходније и правичније упутила приватна иницијатива.
Влада, по новом португалском уставу, орган је народног суверенитета, а не одбор странке или коалиције на власти. Дужност је владе да плански дела, да сабира и усклађује делатности и да им обезбеђује трајашност. Уживајући поверење државног поглавара, влада мора бити јака и независна, да би успешно могла да одржава равнотежу, да врши потребно мирење, да ствара сагласност привредних односа, да уоквирава потребе за слободом код грађана са нужношћу јаког ауторитета при вршењу власти.
Председник владе има велику моћ. По члану устава 107, он државном поглавару одговара за општу државну политику владе. Он утврђује смернице своје владе и доводи у сагласност рад ресорних министара.
Новим уставом у Португалији је изведена децентрализација власти по областима. Установљене су политичке и административне аутархије по бановинама (конхелхос) са финансиском аутономијом.
Народна скупштина је малобројна (90 посланика) и нема право обарати владу. Деспотизам скупштинске већине тиме је отклоњен.
Парламент заседава 3 месеци годишње. Он, у споразуму са владом, изгласава законе и има право надзора над њиховим извршивањем. Скупштина је сарадник владе при одређивању смерница опште државне политике, приликом расправе о буџету. Друштвени напредак није у деоби суверене власти, већ у усклађивању напора народних привредних скупина и појединаца у корист општенародног добра.
Сталешка скупштина, као представник привредних и радних односа, прописана је чланом 102 устава, а привремено је стављена уредбом од 27. новембра 1934.године. Образована је од представника административних, културних, социјалних, просветних и верских организама. Сталешка скупштина је за сада подељена у 24 отсека. У њој заседавају 85 представника сталешких организама. По члану 103. устава сталешка скупштина писмено даје народној скупштини, у року од 30 дана, своје мишљење о свим законским предлозима или законским нацртима, о свима конвенцијама или међународним уговорима. При доношењу уредаба, у време кад народна скупштина не ради , влада може затражити мишљење од кога стручног отсека сталешке скупштине. Заседања сталешке скупштине нису јавна. Она нема право сама да предлаже законске нацрте.
Сталешка скупштина својим стручним мишљењем помаже народну скупштину и владу у њиховом законодавном раду.
Португалски устав је нагласио да сталежи, корпорације, синдикати у почетку стварања и деловања морају бити државне творевине, уређене и удружене по прописима власти, али се предвиђа могућност да доцније постану потпуно самоуправне, аутономне установе самих сталешких удружења и скупина. У сталешкој држави држава ће растеретити низа дужности и обавеза, које на себе примају привредни и друштвени органи да их врше самостално под надзором државе.
Уредбом о народном раду од 23. септембра 1933. године прописани су односи између послодавца и радника, о колективним уговорима, о народним радничким синдикатима. У члану 1. уредбе каже се : „Народ сачињава морлано, политичко и привредно јединство. Циљевима и средствима народа потчињавају се циљеви и средства појединаца и скупина из којих је народ састављен.”
У члану 3. уредбе наглашен је хришћански друштвени циљ производње и међузависност и узајамна повезаност у народној привреди. Мерило вредност добара и рада јесте друштвена корисност, тј. потреба да се створе бољи животни услови народне заједнице. Циљ производње није јурњава за личним ћаром, већ друштвена корисност и заводољавање људских потреба у народној држави.
У новом португалском уставу спроведено је начело органске повезаности сталежа, друштвених скупина и појединаца. Породица је основ друштвеног и политичког поретка у општини и држави, јер је породица првенствено морални организам хришћанске љубави, узајамности и пожртвовања, васпитач омладине и чувар народних предања.
По члану 13. устава велике су дужности државе према породици и породичном наследном имању. Домаћин у име породице има већа политичка права од нежења. Искључиво домаћини бирају општински одбор и још нека друга социјална тела.
Народни домови (Casas do Povo) су већи народни организми од породице. То су земљорадничке задруге са великим делокругом рада. Образују их сами сељачки домаћини породица богати и сиромаси. Циљеви народних домова јесу: осигурање и помоћ у несрећи, болести, незапослености, порођају, старости и смрти; приређивање васпитних течајева за децу и одрасле, забаве, спортови; изграђивање путева, водовода, болница и купатила на челу узајамности и самопомоћи. Народни дом је огњиште и расадник свега социјалног и културног рада у сеоској општини. Casas do Povo, као и државна влада, преузима на себе да подстиче, подржава и усклађује приватне иницијативе својих задругара. Она је поред општинског одбора, нека врста владе у сеоској општини. Скуп породица, скуп Casas do Povo и привредних сталежа у бановинама јесте велика Casas do Povo , складно сложена народна привредна задруга што се зове народна држава. Тако данас изгледа Салазарово родољубиво државничко дело у Португалији.
*
Изнели смо у главним цртама одлике португалског сталешког устава, који је заснован на органском схватању државног и народног живота. И Југословенски народни покрет Збор органски схвата народ, друштво и државу. Привредне, сталешке скупштине и поједници, по начелима Збора, треба да врше улогу органа у народном и државном животу. Разуме се да се код нас уставно питање мора поставити и решавати једино у духу својственом нашим народним и државним потребама, а никако не слепим подражавањем иностраним узорима чак и овако успелим као у Португалији.
Србска Акција/Зборашка мисао
No comments:
Post a Comment